Rizničar zemlje, zemljin sin mezimacna kog se srušiše sve nebeske kletve – Dobrica Erić

Gde si bre gedžo? Gde se dede moj gegulo? Sa’ranio si dve carevine. Ni dušu, ni imanje nisu ti uzeli ni turski sultan, niti švapski car. Pa i onaj ‘Itler se prejebo. Polomi zube na ovaj naš balkanski, tvrdi tain. Sve jedno je bilo da l’ si na šajkači nosio kokardu il’ petokraku. Nisi se dao…

Al’ su te posle pola veka lomili, ispirali mozak, kao zemlja nije tvoja, neg’ zajednička. A, ti na njoj svaki dan drao šake i krivio kičmu. I sad, kad je sve opet tvoje, tebe bre nema nigde.

Poslednji put kad se u rat zvalo, pred sam kraj prošlog veka, opet si opanke zamenio vojničkim cokulama, opet si bio spreman da na bajonet skočiš na svakog ko ti zgazi na tvoju rodnu grudu. Al’ ti ovi moderni političari nisu dali da dođe do toga. Tvoj obraz baciše pod neke skuplje cipele, pred kojima nikad nisi pao. Pobedio si, al’ ti sve uzeše. I gunj s’ leđa bi skinuli.

Sad tebi, koji si slavio u Kumanovu i na Bregalnici, na Ceru i Kolubari, pregazio Albaniju, bolestan od tifusa, i ko zna još čega, koji si, tamo gde i koze pasu pod ručnom, na Kajmakčalanu probio put ka otadžbini, tebi koji si ‘Itlera oter’o, zatvaraju u avliju zbog nekog virusa? A njiva zove, voćnjak vapi, bašta…

Što jes’, jes’. Nisi ni sejao njivu skoro od 1912. do 1919, pa ni od 1941. do 1943. Nije te videla ni kad si gazio rezervu početkom devedesetih, niti kad oni zlotvori bombardovaše 1999. Al’ što te sad nema? Znao si da odbrusiš sultanu, caru, sopstvenom kralju, i svim onim predsedničićima kroz decenije. Znao si da, okreni, obrni, bez tvoje njive niko od njih ne može. Jer kad je gusto, tu su gedža i njegov pasulj, tu je gegula, bez čije pšenice ne mož’ da ima ni tain. Bez čijeg bajoneta… Joj ko bi ovde vladao da nije bilo njega?

I još te nema, da makar pitaš koga to dovoze u selo pored, da l’ će oni njive da ti obrađuju, da l’ je ta korona, baš virus od koga će da skapa srpski gegula?

Da l’ si se ti to, moj gegula, nečeg uplašio? Nekog novog cara? Il’ si, moj gele ostavio dušu i ostao tamo, na Kajmakčalanu još 1916. i svoju njivu dao nekom drugom?

Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se /  Promeni )

Google photo

Komentarišet koristeći svoj Google nalog. Odjavite se /  Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se /  Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se /  Promeni )

Povezivanje sa %s